Ҷ (слово ћирилице)

Ћирилично слово Ҷ ҷ


Позиција у Уникоду
Велико: U+04B6
Мало: U+04B7
Слова српске азбуке
А	Б	В	Г	Д	Ђ
Е	Ж	З	И	Ј	К
Л	Љ	М	Н	Њ	О
П	Р	С	Т	Ћ	У
Ф	Х	Ц	Ч	Џ	Ш
Слова осталих словенских језика
А́	А̀	А̄	Ґ	Ґ	Ѓ
Ѓ	Ѐ	Е́	Е̄	Ё	Є
З́	Ѕ	Ѝ	И́	І	Ї
Й	Ќ	О́	О̀	Ō	С́
У́	У̀	Ў	Щ	Ъ	Ы
	Ь	Э	Ю	Я
Слова несловенских језика
Ӑ	Ӓ	Ә	Ӛ	Ӕ	Ғ
Ҕ	Ӻ	Ӷ	Г̧	Г̑	Ԁ
Ԃ	Ꚉ	Ԭ	Ԫ	Ꚁ	Ӗ
Ӂ	Җ	Ӝ	Ԅ	Ӟ	Ҙ
З̌	З̱	З̣	Ԑ	Ӡ	З́
Ԇ	Ꚅ	Ӣ	Ҋ	Ӥ	Қ
Ӄ	Ҡ	Ҟ	Ҝ	Ԟ	Ԛ
Ӆ	Ԓ	Ԡ	Ԉ	Ԕ	Ӎ
Ӊ	Ң	Ӈ	Ԩ	Ҥ	Ԣ
Ԋ	Ӧ	О̃	Ө	Ӫ	Ҩ
Ԥ	Ҧ	Ҏ	Р̌	Ԗ	Ҫ
Ԍ	Ҭ	Ꚑ	Ԏ	Ӯ	Ӱ
Ӳ	Ү	Ү́	Ұ	Х̑	Ҳ
Ӽ	Ӿ	Һ	Ꙡ	Ҵ	Ҷ
Ӵ	Ӌ	Ҹ	Ꚇ	Ꚓ	Ҽ
Ҿ	Ы̄	Ӹ	Ы̆	Ҍ	Ӭ
Э̆	Э̄	Э̇	Ю̆	Ю̈	Ю̄
Є̈	Я̆	Я̄	Я̆	Я̈	Ԙ
		Ԝ	Ӏ
Историјска слова
Ꙉ	Ѻ	Ѹ	Ꙋ	Ѡ	Ѽ
Ѿ	Ҁ	Ѣ	Ꙓ	Ꙗ	Ѥ
Ѧ	Ѫ	Ѩ	Ѭ	Ѯ	Ѱ
Ѳ	ֹѴ	Ѷ	Ꙟ	Ꚏ	Ꚗ
Ꙥ	Ꙧ	Ꙣ	Ꙑ	Ꙭ	Ꙩ
		ꙮ
Сва слова ћирилице

Ҷ ҷ (Ҷ ҷ; укосо: Ҷ ҷ) је слово ћириличног писма.^[1] Зове се Ч са силазницом. Његов облик је изведен од ћириличног слова Ч (Ч ч).

У систему романизације ISO 9, Ҷ се пресловљава латиничним словом C са седилом (Ç ç).

Коришћење

Ҷ се користи у писмима следећих језика:

Језик	Изговор	Романизација
Абхаски језик	/t͡ʃʼ/ посталвеоларна избачајна африката	č̢^[2]
Таџички језик	/d͡ʒ/ звучна посталвеоларна африката, попут изговора слова ⟨џ⟩ у "џемпер"	ç, j^[3]

Ч са силазницом одговара у другим ћириличним писмима диграфима ⟨дж⟩ или ⟨чж⟩, или следећим словима:

• Ҹ ҹ : Ч са вертикалним потезом.

• Џ џ : Џ;

• Ӌ ӌ : Какашко Џ;

• Ӂ ӂ : Ж са бревом;

• Ӝ ӝ : Ж са дијарезом;

• Җ җ : Ж са силазницом.

Знак	Ҷ		ҷ
Назив у Уникоду	CYRILLIC CAPITAL LETTER CHE WITH DESCENDER		CYRILLIC SMALL LETTER CHE WITH DESCENDER
Врста кодирања	децимална	хексадецимална	децимална	хексадецимална
Уникод	1206	U+04B6	1207	U+04B7
UTF-8	210 182	D2 B6	210 183	D2 B7
Нумеричка референца знака	Ҷ	Ҷ	ҷ	ҷ

• Ҹ ҹ : Ч са вертикалним потезом.

• Џ џ : Ћириличко слово Џ.

• Ӌ ӌ : Ћириличко слово Какашко Џ.

• Ӂ ӂ : Ћириличко слово Ж са бревом.

• Ӝ ӝ : Ћириличко слово Ж са дијарезом.

• Җ җ : Ћириличко слово Ж са силазницом.

•Ģ ģ : Латиничко слово Ģ.

• Dž dž : Латиничко дијаграф D и Z са кароном.

• Ч ч : Ћириличко слово Ч.

• Ж ӝ : Ћириличко слово Ж.

• Č č : Латиничко слово C са кароном.

• Ž ž' : Латиничко слово Z са кароном.

^ „Cyrillic: Range: 0400–04FF” (PDF). Приступљено 12. 09. 2023.
^ Perry, J. R. (2005) A Tajik Persian Reference Grammar (Boston : Brill) p. 36
^ К. М., Мусаев (1993). Языки и письменности народов Евразии. Алматы: Гылым. стр. 101-242. ISBN 5-628-01418-4.