Оу оу (Оу оу; курзив: Оу оу), или Ꙋ ꙋ, је диграф раног ћириличног писма,[1] иако се обично сматра и користи као једно слово. Зове се ук (стсл.оукъкôд: chu је напређен у кôд: cu ). Била је то директна позајмица из грчког алфабета, где је комбинација ⟨ου⟩ (омикрон-упсилон) такође коришћена за представљање /у/.
Да би се уштедио простор, често је писана као вертикална лигатура (Ꙋ ꙋ), названа „монографија Ук”. У модерним временима, ⟨оу⟩ је замењено једноставним ⟨у⟩.
