Dimetiltriptamin

Dimetiltriptamin
IUPAC ime
	2-(1H-indol-3-yl)-N,N-dimethylethanamine
Klinički podaci
Način primene	Oralno (sa MAOI), insuflacijom, rektalno, putem dima (ili pare), IM, IV
Pravni status
Pravni status	AU: S9 (Zabranjen) ; CA: Schedule III ; UK: Kontrolisani lek Lic ; US: Schedule I ;
Identifikatori
CAS broj	61-50-7
ATC kod	none
PubChem	CID 6089
IUPHAR/BPS	141
ChemSpider	5864
KEGG	C08302
ChEMBL	CHEMBL12420
Hemijski podaci
Formula	C12H16N2
Molarna masa	188.269 g/mol
	SMILES CN(C)CCc1c[nH]c2ccccc12; ;
	InChI InChI=1S/C12H16N2/c1-14(2)8-7-10-9-13-12-6-4-3-5-11(10)12/h3-6,9,13H,7-8H2,1-2H3 ; Key:DMULVCHRPCFFGV-UHFFFAOYSA-N ;
Fizički podaci
Gustina	1.099 g/ml g/cm3
Tačka topljenja	40 to 59 °C (104 to 138 °F)
Tačka ključanja	160 °C (320 °F) @ 0.6 Tor, kao i 80 - 135 °C @ 0.03 Tor
(šta je ovo?)

N,N-Dimetiltriptamin (DMT) je prirodno psihodelično jedinjenje iz triptaminske familije. DMT je nađen ne samo u više biljaka,^[3] nego i u tragovima kod ljudi i drugih sisara, gde je originalno izveden iz esencijalne aminokiseline triptofana. Njega proizvodi enzim INMT tokom normalnog metabolizma.^[4] Njegova prirodna funkcija još uvek nije poznata. Strukturno, DMT je analogan sa neurotransmiterom serotoninom (5-HT), hormonom melatoninom, i drugim psihodeličnim triptaminima, kao što su 5-MeO-DMT, bufotenin, i psilocin (aktivni metabolit psilocibina).

DMT se koristi kao psihodelična droga u mnogim kulturama, urođeničkim i modernim, bilo kao ekstrakt ili u sintetičkom obliku.^[5] Kad se DMT udiše ili konzumira, u zavisnosti od doze, njegovi subjektivni efekti se kreću u opsegu od kratkotrajnih blagih psihodeličnih stanja do moćnih impresivnih iskustva, koja obuhvataju totalni gubitak veze sa realnošću, što može da bude izuzetno ekstremno.^[6] DMT je takođe primarna psihoaktivna materija u ajavaska, napitku Amazonskih indijanaca koji se koristi za proročke i medicinske svrhe. Farmakološki, ajavaska kombinuje DMT sa MAOI, enzimskim inhibitorom koji omogućava oralnu aktivnost DMT-a.^[7]

Reference

^ Häfelinger G.; Nimtz M.; Horstmann V.; Benz T. (1999). „Untersuchungen zur Trifluoracetylierung der Methylderivate von Tryptamin und Serotonin mit verschiedenen Derivatisierungsreagentien: Synthesen, Spektroskopie sowie analytische Trennungen mittels Kapillar-GC” [Trifluoracetylation of methylated derivatives of tryptamine and serotonin by different reagents: synthesis, spectroscopic characterizations, and separations by capillary-gas-chromatography]. Zeitschrift für Naturforschung - Section B Journal of Chemical Sciences. 54 (3): 397—414. ISBN 0932-0776.
^ Corothie E; Nakano T; E. Corothie; T. Nakano (1969). „Constituents of the bark of Virola sebifera”. Planta Medica. 17 (2): 184—188. PMID 5792479. doi:10.1055/s-0028-1099844.
^ Ott, Jonathan (1994). Ayahuasca Analogues: Pangæan Entheogens. Kennewick, WA: Natural Products. стр. 81—83. ISBN 978-0961423452.
^ Barker S.A.; Monti J.A.; Christian S.T. (1981). „N, N-dimethyltryptamine: an endogenous hallucinogen”. International Review of Neurobiology. 22: 83—110. PMID 6792104. doi:10.1016/S0074-7742(08)60291-3.
^ Salak, Kira. „Hell and back”. National Geographic Adventure.
^ „Erowid DMT (Dimethyltryptamine) Vault”. Приступљено 6. 5. 2011.
^ McKenna D.J.; Towers G.H.N.; Abbott F. (1984). „Monoamine oxidase inhibitors in South American hallucinogenic plants: tryptamine and β-carboline constituents of ayahuasca” (PDF). Journal of Ethnopharmacology. 10 (2): 195—223. PMID 6587171. doi:10.1016/0378-8741(84)90003-5. ^{[мртва веза]}